 |
Na Zlatiboru se nalazi najrazvijeniji tip razbijenog sela. Ona
zauzimaju ogromne teritorije, ponekad duge po pet-šest kilometara, a
dele se na zaseoke. Sela obično imaju više grobalja. Kuće su od
borovog i hrastovog drveta, zvane brvnare ili osaćanke. Pravljene su
ručnim alatom, ali veoma precizno, i postavljene su na nisku podlogu
od kamena. Prozori su malih dimenzija, a vrata obavezno imaju dvoja,
na suprotnim zidovima. U kući se nalaze obično dve, mada ponegde i
tri prostorije. Kuhinja, sa ognjištem na sredini, zove se kuća, i u
njoj nema ni patosa ni tavana. Iz kuhinje se ulazi u sobu, koja je
patosirana i zatavanjena. Pored ovih kuća za življenje, jedno
zlatiborsko domaćinstvo je obavezno imalo još pomoćnih zgrada, npr.
mlekara, štala i dr. Najljepši i najočuvaniji primerci starih
zlatiborskih kuća premešteni su iz svih sela širom Zlatibora u
Sirogojno, gde je napravljen etno muzej pod vedrim nebom.
Zlatiborci u narodnoj nošnji
Zlatiborska narodna nošnja je
kombinacija crnogorske i šumadijske. Muškarci su leti išli u prtištu,
tj. dugačkim gaćama i košuljama od konoplje, a ponekad u pelengirima
od vune. Oko struka su stavljali pojas, a preko njega silaje sa
zataknutim pištoljem i britvom. Na nogama su imali opanke sa vezenim
čarapama do kolena i tozlucima, tj. tkanim kamašnama, dok su na
glavi nosili šajkaču ili šubaru. Zimi su dodavali koporan, a u
svečanim prilikama oblačili su lepše odelo. Žene su nosile široke
suknje, po dnu izvezene srmom i zubune od belog sukna, takođe
izvezene srmom i metalnim šljokicama. |
|
