 |
||||
  |
||||
 |
Nadmorska visina, velike količine padavina i veliki broj sunčanih sati godišnje uslovili su na Zlatiboru veoma bujnu vegetaciju. Najrasprostranjeniji ekosistem su pašnjaci, tj. livade (suvati, zakosi, luke), na kojima raste čak 120 vrsta najraznovrsnijih trava, od kojih mnoge imaju lekovita svojstva. Do 600 m nadmorske visine zastupljene su listopadne vrste (bukva, hrast, breza, lipa, jasen), a na više od 600 m dominiraju četinari (beli i crni bor, jela, smrča). Poznato je da je nekada Zlatibor bio sav obrastao šumom. Danas ima najviše livada, ali imena nekih danas golih brda govore da je ranije bilo suprotno (Bučje, Česte, Šumatno brdo). Ne zna se šta je tačno uzrok tolikog nestajanja šuma. Ipak, najverovatnije je da je ove šume u najvećoj meri uništio jedan veliki požar koji se dogodio oko 1800-te godine. I životinjski svet je raznovrstan. Zlatibor obiluje vukovima, pa je njihovo godišnje istrebljivanje postalo tradicija – čuvena Zlatiborska hajka na vuka. Medveda i nema toliko mnogo, ali se i na njih još ponegde može naići. Divlja svinja, lisica, zec, kuna, jazavac, prepelica, jarebica i veverica su na Zlatiboru uobičajena pojava, pa čak i u blizini naseljenih mesta. Još se samo na Zlatiboru mogu videti beloglavi sup i orao krstaš, vrste na rubu izumiranja, kako nesmetano lete nebom. Riblji sviet je takođe bogat: pastrmke, mladice, klenovi, krkuše...
|
|||